Drugo inostrano putovanje našeg kluba ove godine nas je navelo put Turske. Iako planirano neko vreme ovaj put se desio u savršenom momentu kao završetak takmičarske sezone na Balkanu. U busu od samog starta je vladala posebna energija. Iako se to jasno videlo na igračima, svako je glasno podebljavo crte svog srećnog lica rečima koiliko mu se igra ragbi i kako je srećan što je pošao.
Naš protivnik minulog vikenda je bio šampion Turske klub Bilgi Bedžers. Meč zakazan za 14č. Po dolasku na teren na molbu domaćina pomeren je za sat vremena.
Nerazdvojni leskovački dvojac kapiteni Aleksandar Pavlović i Tomica Stojiljković su odabrali da prvi krenemo sa napadom i od prvog kontakta se znalo da će ovu utakmicu karakteristati rovovska bespoštedna borba u kojoj smo od početka dali do znanja da se vraćamo sa štitom.
Došli smo na svega desetak metara od protivničkog gola, Aleksandar šutem kompletira set, naš levi flank frši veliki pritisak na defanzivu i na loptu se obrušava gorstasni Djordje Dubljević. Esej je nagrađen pretvaranjem od strane A. Pavlovića nedugo zatim.
Nakon toga komunikacija sa glavnim sudijom postaje sve teža i teža, a odluke blago rečeno na korist domaćinu. To nije omelo brzog Tomicu Stojiljkovića da se tik uz aut upiše prvi put od svoja tri puta danas u listu strelaca. Nastavak meča karakterišu snažna obaranja, borba prsa u prsa i ogromno požrtvovanje sa obe strane. Nije zgoreg pomenuti da smo na naših šest napada morali da se branimo i do 16 i više njihovih. Obzirom na put i zakazno vreme utakmice ovo je bio divovski podvig, a iznad svega zadržati moral i sportski karakter do samog kraja.
Tomica Stojiljković ponavlja esej po boku, a jak veter i teška pozicija ometaju Pavlovića u realizaciji šuta. Turski tim uspeva u jednom trenutku da se približi na svega 2 poena razlike.
Živci i petlja debeli ko brodski konopci
,,Drama“ kreće kad je poslednjih 20. minuta bilo ustvari početak još jednog poluvremena, jer smo imali dva puta po 20. poslednjih minuta kao i tri napada posle kojih je najavljen kraj utakmice, koliko god čudno zvučalo ovo se drugačije ne može opisati jer je na kraju sto minuta ragbija moralo biti završeno posle još jednog esjea Tomice Stojljkovića koji je uz het trik imao i tri savršena obaranja 1 na 1 kao poslednji igrač odbrane. Stefan Milenković je imao odličan šut i razliku od 20:12 domaći tim nije više mogao stići.
Po opsisu jednog Turskog igrača ovo je bio za njega najintenziviji meč. Za kraj svaki igrač je dao poslednji atom snage na utakmici, a u skladu sa celom situacijom, dešavanjima i borbom zatrpanom adrenalinom kao da se igralo finale svetskog prvenstva.
Dan je završen trećim poluvremenom(ili četvrtim) uz druženje dve ekipe i sređivanje utisaka.
Zahvaljujemo se našim domaćinima na kvalitetnom smeštaju i druženju posle meča.
Jutro pre odlaska smo iskoristili da se upoznamo sa kulturom i ljudima mesta u kojem smo gosti.
Kohezija tokom celog puta medju igračima je skromno rečeno bila savršena. Druženja i dešavanja ostaju negde na nevidljivoj granici izmedju 9. i 11. decembra, a celo putovanje kao epilog ima auru priča u knjigama jubilarnih proslava postojanja kluba u kojima se zapisuju dogodovštine koje akteri nose dugo, dugoo u srcu.
Mi čopor!
