Prva vest ili kolumna u sekciji vesti iz sveta pripašće Gepardima koji su raštrkani uzduž i popreko.
Jоš od 2005 godine, kroz molove i play the ball-ove, širom terana Srbije na kojima su gostovali Gepardi kao i kad su branili Leskovac, prošlo je na stotine dečaka. Mnogi od tih dečaka su sada već stasali ljudi, koji na svojim plećima nose porodice i koje je put odveo daleko od rodnog grada.
Počećemo od Aljaske tamo gde medvedi opisuju granice, a eksploatacija nafte i bavljenje ribolovom donosi ogrmne prihode, ali i neverovatne žrtve.
Upravo takvim samotnim predelima luta jedan Gepard, Stafan Zdravković zvani Cefe koji ima posao baš vezan za ribolov.
Radni sati se broje do 16, sve dok prestanu da se broje, radi se iz sve snage, a isto tako je u svoje vreme i igrao, predano, živeo za kontakt u odbrani i kolizijama bez ustezanja. Kada je u Leskovcu ove sezone dolazo je na utakmice Geparda sa ćerkicom, koja već sad ima svoju ragbi loptu i to je jedna od najlepših slika sa mečeva širom Srbije.
Božidar Prokopović je krenuo u prvoj generaciji geparda, gde su štenci pod Mišinim vođstvom napravili onaj prvi korak za istoriju kluba. Čovek koji je izrazito vezan za tradiciju, još uvek čuva isečke iz novina o klubu i uz Miloša(mene) je vodio dnevnik kojim opisuje prvu utakmicu i pobedu Geparda nad Vukovima iz Kruševca. Danas je otac prelepe devojčice koju vaspita u ljubavi i dobroti prema drugim živim bićima. Radi u Danskoj, a kao član kluba igrao je i 13 i 15 verzije dragog nam sprota.
Zna se da svaki ragbista posebnu ljubav gaji prema pivu i hrani, ali među leskovačkim mačkama se nalaze i vrsni kulinari, a ne samo degustatori i krajnji uživaoci. U vreme kad je leskovački kadetsko/juniorski skram od šest i osam igrača težio preko 600kg odnosno 800kg. nezamenjiv stub tog perioda bio je Nikola Jović, jedan od najboljih kuvara u jednom lokalnom restoranu u Leskovcu, sada cenjeni majstor hrane na obali Hrvatske. Igrao je uniju pa ligu, bio član reprezentativnog kampa za juniore, a obzirom na svoju stamenost retko koji kadet je mogao da izdrži rvanje sa njim u raku kada je ono bilo dozvoljeno.
U samom komšiluku, takođe u Hrvatskoj zanimanje deli jedan od najperspektivnijih mladih ragbista u Srbiji, Tomica Stojiljković, gepard u pravom smislu te reči, o njegovim esejima i trčanjima se i dalje priča, a uz Dimitrija Mladenovića koji je više nego uspešan kuvar u Velikoj Jabuci, gradu u kome niko ne spava, a o kojem mnogi sanjaju, čini tandem Geparda koji su osvojili drugo mesto na Begradskom trofeju, osvojili i branili novogodisnji turnir u Lekskovcu, a na međunarodnom turniru u Beogradu vojevali u bojama države. Momci za svaki primer kad je vaspitanje u pitanju a za svaku pohvalu je i njihova izražena ljubav prema matičnom klubu. Ova dvojka je bila upotpunjena Aleksandrom Zdravkovićem tadašnjim kapitenom vođom kadetske kasnije juniorske selekcije.
Naselje Ančiki je bio centar mladih ragbista za 95/96 i 97 godište, odakle dolazi sada bradati kuvar Nikola Mladenović, stub i čep koji više od tri godine boravi na Malti. Iako nije u Leskovcu i dalje deli vesti o klubu, prati kako napredujemo i kao da nikad nije prestao da bude deo tima. Bio je igrač u nezgodnim trenucima kluba, pravi ratnik. Kroz najteže utakmice podnosio udarce neostajući nikad dužan.
Gepardi su u kadetskoj konkurenciji 2008. godine postali osvajači kupa. Jedan od najvećih uspeha Leskovčana, a kapiten te selekcije bio je hitronogi arijer Tomica Kostić, član reprzentativnih kampova u oba koda, koji svoj staž u Gepardima meri od osnivanja tima. Trenutno boravi u Austriji. Dok je bio prvotimac, bavio se paraleno i powerliftingom.
Selimo se na drugi kraj sveta u zemlju u kojoj zimi ljudi nose jakne, a na nogama papuče, gde su leti temperature preko 50 stepeni. Na takvom mestu večiti pustolov i avantursita Marko Živoković krči svoj put. Završio je fakultet za fizičku kulutru, a sad u Kuvajtu trenira plivače. Dok je boravio u rodnom Leskovacu u više navrata bio je savetnik i kondicioni trener kluba. Strastveni ljubitelj stripova, i kulta Marka Kraljevića, bio je deo organizacije Srbi za Srbe koja je organizovala tucijadu za Uskros i skupljala sredstva za ugrožene porodice u Srbiji.
Kako veli Andrija Marković španjolskim obalama se na pesku igra samo odbojka i ragbi, najmlađi gepard od svih navedinih tamo radi na praksi dok je na pauzi između godina studija i nikako nije ispustio priliku da se oproba i u beach rugby-u. Sa nestrpljenejm čekamo njegov povrtak u naše redove, ali želimo da što lepše i uspešnije provede preostalo vreme na praksi.
Na kraju vrlo prosto, ali od srca ovo je veliki-mali klub i svi smo čopor, ma koiko nas geografija razdvajala.
