Zamislite miran subotnji dan, po kalendaru zima, a po vremenskim prilikama proleće. Prolazimo kroz metalnu kapiju odakle se pruža gradski stadion sa zvanično 7 hiljada mesta. Tri puta se tu igrao ragbi 13, jedan od većih stadiona po kapacitetu koji je ugostio domaću ragbi ligu u novijoj istoriji. Stari kolos koji broji poslednje mesece pred rušenje, ko zna možda pred sam kraj, u svoje skute, primi još jednom našu igru nad igrama.
No, on nije danas naša stanica. Put nas vodi iza manje tribine, koja je trbuh urušenih slačionica i zida sa bodljikovom žicom s’ desna. Na jednom žamor i graja, kroz pukotine u zidu smenjuju se vesela dečica koja u urednim plavim, crvenim i belim dresovima trčakaraju po veštačkoj travi za okruglom loptom.
Ne zaustavljamo se ni tu, već nastavljamo prvo, sve dok nam lice ne ozari osmeh čuvši gakanje gusaka, da dobo čitate gusaka. Izlazimo na fk. Lemind, sada Lider, gde mu se pomoćni ternčić od 30×50 ljubi sa elektranom sa jedne strane. Na tom mestu se preslače i treniraju ragbisti, trči dekica od 70 i kusur godina, guske čupkaju travu, a mali crno beli psić sa gazdaricom radi redovnu šetnju i fiskulturu.
Današnju subotu smo odredili za dodelu diploma i novogodišnjh poklona. Odluka je pala da se ceremonija ne odvija u kafiću ili zatvorenom prostoru već baš tu, gde smo to što jesmo, pod plavim nebom na zelenoj travi uz to jedino što imamo, jedni druge.
Obzirom da se ekipa priprema za novogodišnji turnir u Nišu, prvo je odrađen trening te dok se pošteno nismo oznojili nije se ušlo u drugo poluvreme. Dodela je služila da se malo pročešlja istorija kluba kao i percepcija tradicije koja je jako važna za nas.
2019. će biti upamćena kao vrlo uspešna sezona, jedna od raznovrsnijih po dostignućima kluba po kategorijama i afirmisanju ragbi sporta te su sledeća imena odabrana da budu prva među jednakima i to:
Diplomu za posebno zalganje dobila je harizmatična Aleksandra Stojiljković koja je prvi ženski delegat iz Leskovca, ona je imala prilku da bude delagat i na finalu kupa Srbije, što predstavlja veliki uspeh za sport i ragbi u Leskovcu. Pritom je nesebično pomagala pri razvitku ragbija kod devjočica i zajedno sa ostalim devojčicama napravila prve ragbi korake.
Za najbolju ragbistkinju je izabrana je Vanja Pešić. Bila je član seniorske reprezentacije Srbije u istorijskom meču u Italiji protiv selekcije domaćina. Samim tim učinila veliki uspeh. O ovoj vesti su pisali mediji širom zemlje i sveta.
Verovatno i prvi ragbista koji je dobio odličje za najboljeg igrača u dva kluba. Aleksandar Pavlović je poneo laskavu titulu najboljeg seniora, pored Partizana i u Gepardima. Ove godine je bio član ekspedicije reprezentacije u Engleskoj, bio na spisku kandidata rep. Srbije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.
Uroš Stojković je izabran za najboljeg juniora, definicja mase puta ubrzanja, nežnog srca i silovitog udarca, i pored povrede zgloba imao je izuzetnu sezonu koja nije prošla neopaženo.
Junior sa najviše napretka je mašina za davanje eseja, Jovan Anđelković, kadetski reprezentativac i gepard u pravom smislu te reči, zabeležio je odlične partije ove sezone.
Njegov kolega u kadetskoj reprezentaciji, vezivno tkivo i organizator, proglašen je najboljim kadetom u ekipi mačaka. Pokazao je odičnu sposobnost kreiranja i razumevanja igre među vršnjacima.
Mladen Anđelković je najprogresivniji kadet. Ostvario je veliki napredak u oslobađanju od straha i učvrstio odbranu, predstavlja jednog od mladih nada našeg kluba koji će, ako Bog da, igrati sve bolji ragbi.
Najperspektivniji ragbista je pionir Lazar Milenković. Izrazito brz, bistar igrač kojeg već sad krasi dobar šut.
Nisu izostavljeni ni oni najuporniji, najstariji, večiti ragbisti, Nikola Cvetković, Sabedim Demirović, Đorđe Dubljević, Mileta Stamenković koji će biti među prvima uvršteni u kuću slavnih odnosno Mišine geparde.
Uz diplome, igračima su simobolično uručeni novogodišni pokloni i medalje, one predstavljaju nikako cilj već podstrek da se trenizima redovno prisustvuje, bude jak igrač na terenu, a kvalitetan čovek van njega, jer samo takve vrednosti čine dobrog ragbistu.
Miloš Stamenković
